Lo%C5%A1-kasting-dodatni-je-problem-serije-Bekstvo-iz-zatvora-izme%C4%91u-Ventvorta-Milera-i-Sare-Vejn-Kelis-nikada-nije-bilo-hemije-660x444.jpg' alt='Bekstvo Iz Zatvora' title='Bekstvo Iz Zatvora' />Spajanjem ova cetri elementa mozete dobiti 100 razlicitih elemenata. Pasion Prohibida Zabranjene strasti. A que no me dejas Voli me zauvijek. The Fosters 2013. Fjodor Mihajlovi Dostojevski Zloin i kazna prepriano lektira. Fjodor Mihajlovi Dostojevski Zloin i kazna. Bekstvo Iz Zatvora OnlineBekstvo Iz Zatvora Online Sa Prevodom 5 SezonaKratki sadraj Ovo djelo je roman temeljen na poznatoj fabuli kriminalistikih romana. Naime, dogaa se ubojstvo i trai se ubojica no mi od poetka znamo tko je on, zato je zapravo ubio staru ljudski i socijalno tetnu lihvarku i njenu sestru Lizavetu, pa nas poinje zanimati da li e se i kako otkriti ubojstvo koje je poinio Rodion Raskoljnikov. Ubojstvo nije poinjeno iz razloga banalnoga bogaenja, nego ga Raskoljnikov opravdava svojim altruizmom na taj nain on e pomoi cijelom drutvu, njegovim siromanim vrnjacima. Ni istraitelj u romanu nije obian dovitljivi policajac nego je izvrstan poznavalac ljudske due, i konstantnim razgovorima on pomalo stee obru oko Raskoljnikova i ovaj naposljetku poputa priznaje zloin. Bekstvo Iz Zatvora Slike' title='Bekstvo Iz Zatvora Slike' />Upravo to daje piscu priliku da savreno psiholoki okarakterizira glavnog lika, a to postie mnogobrojnim monolozima Raskoljnikova kojeg savjest prodire. On si nakon zloina postavlja mnoga etika i moralna pitanja. Raskoljnikov je siromaan student sa veoma razvijenom intelektualnom svijeu mnogo razmilja o svijetu i sebi, ali on je takoer pobunjeni plebejac koji je spreman na sve. Raskoljnikovljev zloin je zloin s predumiljanjem ponieni intelektualac eli svojim inom potvrditi ideju o odabranoj, snanoj ljudskoj linosti kojoj je, upravo zbog te njene iznimne naravi, doputeno, kao i Napoleonu, da se u ime viih, navodno humanih, ciljeva poslui zloinom. Ta njegova razmiljanja dana su kroz njegove mnogobrojne monologe, kao i razgovore sa Porfirijem Petroviem, Razumihinom i prostitutkom Sonjom Marmeladovom koja ga svojom smirenou i kranskim podnoenjem patnji te iskrenim altruizmom prostituira se da bi prehranila obitelj vodi prema priznanju zloina. Zavretak romana odlazak na robiju sa Sonjom i Raskoljnikovo smirenje u evanelju razrjeuje mnoge idejne sukobe koje je mladi intelektualac doivio. Analiza likova Rodion Raskoljnikov On je mlad, inteligentan i obrazovan ovjek koji suosjea sa siromasima i spreman im je pomoi. Povuen je u sebe. Ima razvijenu intelektualnu svijest. Gnjevan je i prezire sadanji poredak u Rusiji te se tu pretvara u pravog pobunjenog plebejca spremnog na sve, pa i na zloin kao to je ubojstvo. Svoju unutranju borbu potkuruje milju kako bi jedan ivot mogao od bijede spasiti tisue ivota. Raskoljnikov je, dakle, pobunjenik protiv drutva, ali on je ujedno i usamljenik to se mui etikim i moralnim pitanjima. Njegovi inovi nisu motivirani samo njegovim shvaanjem etike ve i bijedom to ga okruuje, socijalnim zlom koje navodi ovjeka na zloin. Nakon ubojstva hvataju ga strah i jeza, izgubljen je i uplaen. Iako se zanosi idejom da postoje odabrani ljudi kojima je doputeno da zbog opeg dobra ine zloine, njega na kraju satire savjest, on poputa u sukobu sa psiholokim obruem oko sebe i priznaje ubojstvo. On je cijelo vrijeme razapet izmeu pobune i smirenja, ljubavi i mrnje, on razmilja i ispovijeda se. U njemu se stalno bore dva karaktera, pa se njegovi unutranji monolozi pretvaraju u unutranje dijaloge koji itaoca stalno tjeraju na razmiljanje. Ve u samom njegovom imenu, Raskoljnikov, vidimo da je on ovjek u raskolu izmeu svoje humane biti i surovosti traenja koju pred njega postavlja ivotna stvarnost. Aljona Ivanovna Zla, koristoljubiva, nepovjerljiva, krta, zelenaica. To je bila siuna, suhonjava stara baba od ezdesetak godina, uagrenih i zlobnih oica, malog iljatog nosa i gologlava. Njena blijedoplava i prosijeda kosa bila je izdano namazana zejtinom. Njen dugaki i tanki vrat, koji je liio na kokoju nogu, bio je omotan nekom flanelskom krpom, a o ramenima, iako je bila vruina, visio joj je pohaban i poutio krznom obrubljen haljetak. Baba je svaki as kaljala i stenjala. Mora da ju je mladi omjerio nekim udnim pogledom, jer i u njenim oima opet bljesnu ona preanja nepovjerljivost. Lizaveta Ivanovna plaljiva, vrijedna, potena, pobona. To je bila visoka, nezgrapna, stidljiva i tiha djevojka, skoro idiotkinja, koja je imala oko trideset i pet godina i bila prava robinja svoje sestre, dan i no je radila, drhtala pred njom i ak batine od nje dobivala. Sa nekim zaveljajem u rukama, ona je zamiljeno stajala pred tim trgoviem i njegovom enom i paljivo ih sluala. Marmeladov ovjek dobrih namjera i velikog razumijevanja, ali pijanac koji je propao, veoma voli i cijeni svoju obitelj. To je bio ovjek od preko pedeset godina, srednjeg rasta i snane grae, s prosijedom kosom i velikom elom, sa podbuhlim, utim i ak zalenkastim licem od stalnog pijanenja i s oteenim kapcima, iz kojih su, kao kroz uzane pukotine, sijale ivahne crvenkaste oice. Ali u njemu je bilo neto vrlo udnovato u njegovom pogledu kao da je blistalo ak neko ushienje ako hoete, osjeao se i smisao i razum, ali u isto vrijeme i kao da je svjetlucalo neko bezumlje. Imao je na sebi star, potpuno pohaban crni frak, s otpalim dugmadima. Samo se jo jedno nekako dralo, i njime se on i zakopavao, oevidno ne elei da se udaljava od uljudnosti. Ispod prsluka od nankina virio je plastron, sav zguvan, uprljan i ispolivan. Bio je obrijan na inovniki nain, ali ve poodavno, pa mu je gusto izrastala siva, ekinja. U njegovim manirima se stvarno naziralo neto inovniki dostojanstveno, ali on je bio uznemiren, mrsio je kosu i ponekad bi, u nekoj tuzi, objema rukama podupro glavu stavljajui poderane laktove na mokar i ljepljiv stol. Katarina Ivanovna ena Marmeladova, upropatena sadanjim prilikama i statusom i sa time se nikako ne moe pomiriti, pa je zbog toga bijesna i gnjevna, izmuena i iscrpljena, a tuberkuloza ju je naela, voli jako svoju djecu, ali kada umire od tuberkuloze konano nalazi svoj mir. To je bila strano mrava ena, slabana, dosta visoka i stasita, jo divne zagasitoplave kose, a na njenom licu stvarno su se vidjele crvene pjege. Stisnuvi ruke na grudima, zapeenih usana, ona je hodala po svojoj maloj sobi i disala neujednaeno i isprekidano. Oi su joj bljetale, a njen pogled je bio otar i ukoen. To suiavo i uzbueno lice stvaralo je bolan utisak pri posljednjem svjetlu dotrajale svijee koje je treperilo na njenom licu. Raskoljnikov je imao utisak da joj nema vie od trideset godina i da ona stvarno nije bila za Marmeladova. Dimitrije Prokofji Razumihin Jedini razumije Raskoljnikova i jedini je s kojim se on drui na sveuilitu, voli Dunju, veoma poten, spreman pomoi u nevolji i uvijek daje sve od sebe. To je bio neobino veseo, drutven i u potpunosti dobar momak. Zapravo, pod tom prostotom krili su se dubina i dostojanstvo. Njegovi najblii drugovi shvatili su to i svi su ga voljeli. Bio je prilino bistar, iako ponekad zaista priprost. Hughes Download Limit'>Hughes Download Limit. Bio je izrazite vanjtine visok, mrav, uvijek slabo obrijan i crnokos. Ponekad je pravio izgrede i vaio je za veoma snanog ovjeka. Jedne noi je u drutvu jednim udarcem oborio visokog redara. Mogao je da pije bez kraja i konca, a mogao je da i uope ne pije ponekad je pravio nedozvoljene ispade, ali je mogao da ih uope i naravi. On je bio jo i po tome zanimljiv to njega nikad i nikakvi neuspjesi nisu zbunjivali i to ga, kako je izgledalo, nikakve teke okolnosti nisu mogle dovesti do oaja. Mogao je na krovu stanovati, mogao je trpjeti paklenu glad i neobinu studen. Bio je neobino siromaan i potpuno sam se uzdravao zaraujui novac raznim poslovima. Zakonik o krivinom postupku ZKPInformacije o izmenama, dopunama, vaenju, prethodnim verzijama ili napomenama propisa, kao i o drugim dokumentima koji su relacijski povezani sa propisom moete saznati na linku OVDE. Deo prvi OPTI DEO Glava I OSNOVNE ODREDBE Predmet zakonika lan 1 Ovaj zakonik utvruje pravila iji je cilj da niko nevin ne bude osuen, a da se uiniocu krivinog dela izrekne krivina sankcija pod uslovima koje propisuje krivini zakon, na osnovu zakonito i pravino sprovedenog postupka. Ovim zakonikom utvruju se i pravila o uslovnom otpustu, rehabilitaciji, prestanku mere bezbednosti i pravnih posledica osude, ostvarivanju prava lica neosnovano lienog slobode i neosnovano osuenog, oduzimanju imovinske koristi, reavanju imovinskopravnog zahteva i izdavanju poternice i objave. Znaenje izraza lan 2 Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakoniku imaju sledee znaenje 1 osumnjieni je lice prema kome je zbog postojanja osnova sumnje da je uinilo krivino delo nadleni dravni organ u predistranom postupku preduzeo radnju propisanu ovim zakonikom i lice protiv koga se vodi istraga 2 okrivljeni je lice protiv koga je podignuta optunica koja jo nije potvrena, ili protiv koga je podnet optuni predlog, privatna tuba ili predlog za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja, a glavni pretres ili roite za izricanje krivine sankcije jo nije odreeno, odnosno izraz koji slui kao opti naziv za osumnjienog, okrivljenog, optuenog i osuenog 3 optueni je lice protiv koga je optunica potvrena i lice za koje je povodom optunog predloga, privatne tube ili predloga za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja odreen glavni pretres ili roite za izricanje krivine sankcije u skraenom krivinom postupku 4 osueni je lice za koje je pravnosnanom odlukom suda utvreno da je uinilac krivinog dela ili protivpravnog dela odreenog u zakonu kao krivino delo, osim ako se na osnovu odredaba Krivinog zakonika smatra neosuivanim 5 tuilac je javni tuilac, privatni tuilac i oteeni kao tuilac 6 javni tuilac je Republiki javni tuilac, apelacioni javni tuilac, vii javni tuilac, osnovni javni tuilac, javni tuilac posebne nadlenosti, zamenici javnih tuilaca i lica koja su zakonom ovlaena da ih zamenjuju 7 privatni tuilac je lice koje je podnelo privatnu tubu zbog krivinog dela za koje je zakonom propisano krivino gonjenje po privatnoj tubi 8 oteeni kao tuilac je lice koje je preuzelo krivino gonjenje od javnog tuioca 9 stranka je tuilac i okrivljeni 1. Republike Srbije, na njenom brodu ili vazduhoplovu, kao i drugi dravni organ sa policijskim ovlaenjima, ako je to ovim zakonikom ili drugim zakonom odreeno 1. Krivini zakonik i drugi zakon Republike Srbije u kojem su sadrane krivinopravne odredbe 3. Kada se u odredbama ovog zakonika navodi vie organa postupka ovlaenih za preduzimanje iste procesne radnje, ovlaenje se odnosi samo na onaj organ postupka koji je u odgovarajuem delu postupka nadlean za njeno preduzimanje. Pretpostavka nevinosti lan 3 Svako se smatra nevinim sve dok se njegova krivica za krivino delo ne utvrdi pravnosnanom odlukom suda. Spider Man 2000 Pc Game. Dravni i drugi organi i organizacije, sredstva javnog obavetavanja, udruenja i javne linosti duni su da se pridravaju pravila iz stava 1. Ne bis in idem lan 4 Niko ne moe biti gonjen za krivino delo za koje je odlukom suda pravnosnano osloboen ili osuen ili za koje je optuba pravnosnano odbijena ili je postupak pravnosnano obustavljen. Pravnosnana sudska odluka ne moe biti izmenjena na tetu okrivljenog. Preduzimanje i poetak krivinog gonjenja lan 5 Za krivina dela za koja se goni po slubenoj dunosti ovlaeni tuilac je javni tuilac, a za krivina dela za koja se goni po privatnoj tubi ovlaeni tuilac je privatni tuilac. Krivino gonjenje zapoinje 1 prvom radnjom javnog tuioca, ili ovlaenih slubenih lica policije na osnovu zahteva javnog tuioca, preduzetom u skladu sa ovim zakonikom radi provere osnova sumnje da je uinjeno krivino delo ili da je odreeno lice uinilo krivino delo 2 podnoenjem privatne tube. Ako javni tuilac izjavi da odustaje od optube lan 5. Zakonitost krivinog gonjenja lan 6 Javni tuilac je duan da preduzme krivino gonjenje kada postoje osnovi sumnje da je uinjeno krivino delo ili da je odreeno lice uinilo krivino delo za koje se goni po slubenoj dunosti. Za pojedina krivina dela, kada je to propisano zakonom, javni tuilac moe preduzeti krivino gonjenje samo na osnovu predloga oteenog. Izuzetno od st. 1. Javni tuilac i policija duni su da nepristrasno razjasne sumnju o krivinom delu za koje sprovode slubene radnje, i da sa jednakom panjom ispituju injenice koje terete okrivljenog i injenice koje mu idu u korist. Pokretanje krivinog postupka lan 7 Krivini postupak je pokrenut 1 donoenjem naredbe o sprovoenju istrage lan 2. Pouka o pravima lan 8 Organ postupka je duan da u skladu sa odredbama ovog zakonika poui okrivljenog ili drugog uesnika u postupku o pravima koja mu pripadaju. Ako bi okrivljeni ili drugi uesnik u postupku usled neznanja mogao da propusti neku radnju ili ne iskoristi svoja prava, organ postupka je duan da ga upozori na posledice proputanja. Zabrana muenja, neovenog postupanja i iznude lan 9 Zabranjena je i kanjiva svaka primena muenja, neovenog i poniavajueg postupanja, sile, pretnje, prinude, obmane, medicinskih zahvata i drugih sredstava kojima se utie na slobodu volje ili iznuuje priznanje ili kakva druga izjava ili radnja od okrivljenog ili drugog uesnika u postupku. Ogranienje sloboda i prava okrivljenog u postupku lan 1. Pre donoenja pravnosnane odluke o izricanju krivine sankcije, okrivljenom mogu biti ograniene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom. Podatak o tome da li se protiv nekog lica vodi istraga javni tuilac e na zahtev dostaviti samo sudu, drugom javnom tuiocu ili policiji, a okrivljenom, njegovom braniocu ili oteenom kada su ispunjeni uslovi propisani u lanu 2. Kada je propisano da pokretanje krivinog postupka ima za posledicu ogranienje odreenih sloboda i prava, ovo ogranienje se primenjuje od 1 potvrivanja optunice 2 odreivanja glavnog pretresa ili roita za izricanje krivine sankcije u skraenom postupku 3 odreivanja glavnog pretresa u postupku za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja. O okolnostima iz stava 3. Ove podatke sud e na zahtev dostaviti okrivljenom i njegovom braniocu. Jezik i pismo u postupku lan 1. U postupku su u slubenoj upotrebi srpski jezik i iriliko pismo, a drugi jezici i pisma u slubenoj upotrebi su u skladu sa Ustavom i zakonom. Postupak se vodi na jeziku i pismu koji su u slubenoj upotrebi u organu postupka, u skladu sa zakonom. Stranke, svedoci i druga lica koja uestvuju u postupku imaju pravo da u toku postupka upotrebljavaju svoj jezik i pismo, a ako se postupak ne vodi na njihovom jeziku i ako, nakon pouke o pravu na prevoenje, ne izjave da znaju jezik na kome se postupak vodi i da se odriu prava na prevoenje, obezbedie im se na teret budetskih sredstava prevoenje onoga to oni ili drugi iznose, kao i prevoenje isprava i drugog pisanog dokaznog materijala. Prevoenje obavlja prevodilac. Ovlaenje za izricanje krivinih sankcija lan 1.